Humanitarne organizacije i udruženja građana pripadaju nevladinom sektoru koji je, barem bi tako trebalo da bude, odvojen od vlasti. Ove organizacije su stvorene od pojedinaca koji su se okupili oko plemenitog cilja,da pomognu nekoj ugroženoj grupi ljudi, a bez bilo kakve lične koristi. Takve organizacije ne ostvaruju profit, odnosno dobit, a finansiraju se iz domaćih ili stranih donacija, preko donacija preduzeća ili fizičkih lica, putem SMS brojeva, donatorskih kutija, donatorskih akcija itd.
Sredstva koje poseduje organizacija su njeno vlasništvo, a ne vlasništvo lica koja upravljaju organizacijom. Kako kaže Zakon o udruženjima Republike Srbije, te organizacije formiraju se radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja. Međutim, od ranije, i sami smo svedoci da se razna udruženja građana, fondovi, fondacije i humanitarne organizacije mogu osnivati ili koristiti i u druge svrhe. Pre svega, u svrhe finansijskih malverzacija (utaja poreza), sticanje lične finansijske ili političke koristi. Sve to, kompromitovalo je plemenitu ideju udruživanja građana i sam humanitarni rad.
Na žalost, izbeglice, kao posebno ranjiva, a velika i dobrim delom obespravljena populacija, često su predmet zloupotrebe jer se pomoć tim ljudima navodi kao glavni razlog i motiv za osnivanje udruženja, fondova ili humanitarnih organizacija. Uz to, koristi se loša informisanost , kao i nedostupnost kvalitetnih i proverenih informacija izbeglicama i njihovo loše materijalno stanje kako bi se pridobilo njihovo poverenje.
Nema sumnje da plemenitih i časnih ljudi koji se udružuju da bi pomogli ima više ali da biste mogli da razlikujete svačije namere, u ovom tekstu vam dajemo informacije koje mogu da vam koriste.
Kako biste procenili namere jedne organizacije ili udruženja, a koje se poziva da štiti ili zastupa vaše interese, pre svega proverite da li izvršena registracija u Agenciji za privredne registre. Iako zakon to ne traži kao obavezan korak, ako neko odgovorno, svojim imenom i prezimenom stoji iza svoga rada, ovaj formalni korak koji je jednostavan, ne bi trebao biti preskočen jer obezbeđuje još jednu sigurnost i javnost u radu.
Javnost u radu, je pre svega, i javnost u oblasti finansiranja i pouzdan pokazatelj kako se, odakle i ko finansira rad organizacije i udruženja, kako se i gde troše donirana sredstva. Finansijski izveštaji organizacije i udruženja,treba da budu u svakom trenutku dostupni vama kao ljudima čije interese neko zastupa, na sajtu te organizacije i udruženja, i to na mesečnom nivou.
Takođe, obratite pažnju na sam statut udruženja (organizacije, fonda, fondacije). Statut obezbeđuje javnost u radu i poželjno je da možete da ga pročitate na sajtu same organizacije ili Agencije za privredne registre kada upišete ime organizacije i udruženja. Kroz statut ćete moći da saznate i koji su ciljevi u radu te na šta su se obavezali oni koji vode udruženje ili organizaciju.
Registrovano udruženje ima svoje odgovorno lice, odnosno zakonskog zastupnika. Proverite i ko kontroliše i nadzire rad takvog udruženja i organizacije. Nadzorni odbor nije obavezan ali onda postoji veliki rizik da niko ne vrši kontrolu nad radom upravnog odbora i nad finansijskim poslovanjem same organizacije ili udruženja.
Poslovne knjige i finansijske izveštaje, udruženja su u zakonskoj obavezi da poseduju i da vode na zakonom predviđen način. Podležu reviziji, a njihovo javno objavljivanje je korak u sticanju poverenja, da ničiji rad, barem ne u humane svrhe i opšte dobro, ne ostane tajna.
Naša organizacija u svom radu se rukovodi potpunom transparentnošću i sa takvim organizacijama i sarađujemo. Kontrolu našeg rada obavljaju članovi nadzornog odbora, a sve finansijske izveštaje objavljujemo javno, svakog meseca.
Brinite dragi prijatelji o tome kome ukazujete svoje poverenje. Proveravajte i pitajte.
Svako dobro.
Vaša UNA
